Плочник


Плочник, музеј на отвореном

 

Плочник, археолошко налазиште, колевка металургије и моде

 

Село Плочник се налази на 42.километру железничке пруге од Ниша према Куршумлији. Приликом трасирања пруге, далеке 1927.године је у усеку за пругу откривена велика количина археолошког материјала, било је то откриће које је свету представило Плочник, неолитско насеље и колевку металургије бакра.

Прва археолошка ископавања која је обавио М.Грбић, кустос Народног музеја из Београда и публикација на немачком језику, захваљујући значају налаза, позиционирају Плочник на археолошку мапу европе.

Истраживања током 60-тих година 20.века и поготово трећа кампања у организацији народног музеја из Београда и народног музеја Топлице из Прокупља од 1996-2011.године, дала су значајне резултате. Културни слој од 3,5 м је дао обиље материјала: посуде од печене земље изузетних облика и квалитетне израде, фигурине као врхунска уметничка дела, камене и коштане алатке и, оно што Плочник издваја од осталих налазишта Винчанске културе, педесетак бакарних предмета од готово чистог бакра, направљених овде.Међународна истраживања спроведена у сарадњи са УКЛ из Лондона спроведена 2012-2013. су дефинитивно потврдила аутохтоне почетке металургије Винчанске културе датоване о крај 6.миленијума, најстарију, засад познату металургију бакра у Евроазији.

Насеље у Плочнику се простирало на стотинак хектара, налазило се на обали Топлице, трајало је од 5500 до 4400 година старе ере, била је то метропола у којој је почело метално доба. То је једно од најзначајнијих насеља Винчанске културе која је захватала читав централни Балкан и имала утицаје на све стране света.

На самом локалитету, у згради Железнице је музејска поставка која приказује историјат истраживања у Плочнику и најзначајније налазе. Крај надвожњака је реконструисано неолитско насеље од 5 кућа - Архео парк Плочник.

 

Архео парк Плочник

 

Паралелно са значајним археолошким открићима рађала се идеја о музеју у Плочнику, у Народном музеју Топлице је направљен пројекат ПЛОЧНИК-ПРОШЛОСТ УЖИВО (аутор Јулка Кузмановић Цветковић), са жељом да се свима који пролазе магистралним путем Ниш-Куршумлија и туристима који иду у Ђавољу варош, представи неолит, на прави начин. Пројекат је реализован у сарадњи са АД Планинка из Куршумлије, 2009. је започет и још увек траје.

На месту где су откривени први налази, крај надвожњака, на основу резултата археолошких истраживања је обновљено мало неолитско насеље од 5 кућа ограђених плотом од коља и плетера, баш као у неолиту. Куће су рађене од природних материјала, конструкција је од грабових греда оплетена прућем, премазана блатом измешаним с плевом. Куће имају кров на две воде покривен трском.

 

 

У првој кући станује Ткаља Разуменка

 

У њеној кући је разбој за ткање, вуна неопрана, вуна опредена, алат за ткање. Ту је и пећ за печење хлеба и грејање.

 

Друга кућа - мајстор Радиша

У кући мајстора Радише се производи алат од камена-секире, ножићи, алат од дрвета, кости.

 

Трећа кућа - Ковач Радивоје

 

У кући ковача живи мајстор Радивоје који организује топљење и ливење бакарних предмета, према рецепту и експерименту спроведеном на локалитету, током последњих истраживања. У топљењу могу да учествују и посетиоци, пошто је то процес који траје. Топљење се изводи на отвореном, у малој јами се пали ватра и током топљења се све време, кроз реконструисане дуваљке од керамике и зовиних цеви, удувава кисеоник како би се добила температура од 1000-12000Ц. Све ово је праћено звуком удараљки којима се диктира ритам.

 

Четврта кућа - керамичарка Весна

Керамичарка Весна прави посуде од глине, суши их на ваздуху и пече на отвореној ватри. Посетиоци могу да учествују и да се опробају у прављењу посуда.

У реконструисаним пећима се пече неолитски хлеб, од интегралног брашна, замешен минералном водом са извора у Вичи а која је коришћена и у неолиту. Хлеб се брзо пече и једе.

 

Задруга

Највећа кућа је Задруга, кућа за окупљања и већања.

Видео

Видео